kola zero

Ja konstantno moram nešto da radim, evo u prijevozu ne mogu da sjedim s mirom. 

više se ne nadaj ovome telu, ovome srcu koje imam, za svakog svega pomalo, ali za tebe.. 

Ne znam kako ja stizem svima odgovoriti, valjda nemam šta drugo da radim. Ujutro moram u kupovinu i da spremim sebi nešto normalno za jesti. Samo jedem neke gluposti. Jutros sam doručkovala Raffaello. Mozda danas odem na kaficu na pauzi. Kontala uzeti lisnato od jagode da to mogu začas pojesti pa piti kafu. Našla sam neka tri recepta koja bih mogla spremiti ove sedmice. 

Ne da mi se s Dave-om dopisivati niti vidjeti, ali dat ću mu šansu, bar je konstantan. 

Ne da mi se zapravo ništa. Mada je dan lijep. 

Izdrzat još današnji dan, i onda sutra i prekosutra i sve do subote. Moze se sve kad si ziv i zdrav. Pokušavam da ne kukam ali teško mi to ide. Jer naporno mi je ovo sve. A zapravo trebao bi biti praznik. Jer realno kroz šta neki ljudi prolaze, treba samo da zahvaljujem.

Ja bih sad da mu se javim, ja bih da se čujemo, da me pita kako sam i šta radim. Jesam li dobro stigla. Naravno da neću. On je danas na poslu, ima obaveza oko onoga što mu je najvaznije na svijetu i uvijek će biti. On ima svoj svijet, cijeli izgradjen. 

Da se danas javi barem bih znala da me smatra nekom prijateljicom ako ništa drugo.

Al neću više ni da razmišljam o njemu. Razmišljat ću o sebi. 

Ne znam, osjećam kao da bih svoje slobodno vrijeme trebala raditi na svojoj karijeri nekako. Kao da imam toliko vremena da mogu svašta nešto uraditi. A ne znam odakle da počnem. U kojem smjeru da idem… da se mozda samo pokušam prijavljivati za poslove u struci. Ne znam. 

Pomalo mi je muka. Od svega. Budući da se neću više vidjati s M. mogla bih zapaliti koju cigaru. Popiti čašu vina s kolom zero. Pojesti onaj kolač koji sam kupila kad sam mislila da će on možda doći do mene. 

Ko kokica sam. Skontala sam. 

Javio se. Poslao sliku jela. Tačno ću da se killnem. Eto. Kao da smo na drugom dejtu loop, a ne tridesetom. Šta je s njim. Nema nikakvog pomaka. Tako rezervisan. Jel on ne zna da komunicira, ne želi osjećaje i da se vezuje pa sve drži površno. I to s nekim prijateljem na ručku. Ee.. svašta. “Aha cool. Dakle ipak možeš organizorati lijepe spojeve.” Sad nek se puši 😅. Nismo nikad izašli na večeru. 

Pije mi se samo cola zero, al već sam je pomiješala s vinom. Ni ovaj kolač ne mogu da jedem. Ne mogu da odlučim šta mi se sluša. Pustim Olivera, pa Senidah, pa nipplepeople, pa Erosa. Pa Senidah. Pa zapalim cigaru, pa mi muka.